[ Pobierz całość w formacie PDF ]
#Igumanijo#, poèela je Kvat, #oseæam bezdanu tugu...#
*Ne pokuaavaj da objasnia svoje unutraanje ja. Vidim te.*
Jasno svetlo poigravalo je preko Tukar'ramininog tela, koje se dr~alo gornjeg
dela ponora. Kvat nikada nije bila nasamo sa tako uzviaenim biæem.
Trudila se da se smiri. Ogromno prisustvo blistalo je od bezbroj nogu.
Osetila je prodiranje. Fine ~ice preplitale su se kroz njenu blatnjavu
unutraanjost. Tupo je osetila priviðenje kako poigrava i vrti se - a onda je
nestalo, isparilo.
*Ne muèi tebe Nimfur'tonina smrt.*
Reèi su hladno odzvanjale, mada su lebdele slobodno i prijateljski u
Tukar'ramininom toplom moru.
#Ne. Bojim se neke... neke...#
*Prestani. Te~ina koju nosia mora se postepeno skidati. Pomoæi æe ti uranjanje
u naa Put.*
#Poznajem veæ Put.#
*Nijedan viaeno~ac ne mo~e da prati viae od jedne ili dve grane Puta,
Kvat'jut'kal'ton. Ne dodaj svojim greakama i uobra~enost.*
#Ja...# Pritisak straha opet je navro i Kvat je naglo udahnula vazduh da
uzvikne.
*Vidim. Znam. Ali moraa putovati kroz tu mahovinu.*
Page 47
ABC Amber Palm Converter, http://www.processtext.com/abcpalm.html
#Ali, ja...#
*Faktotum æe ti pokazati Hronike do dubine koju nisi videla. Istra~i ih.
Naði naa trag. To æe ti pomoæi.*
Kvat se povukla, spotièuæi se na nesigurnim nogama, a stigme su joj se
uznemireno otvarale i zatvarale.
3.
U Hronikama, vreme je progutalo Kvat.
Faktotum - pipav i sparuaen - ostavio ju je nasukanu u lepljivoj mre~i koja je
zaudarala na prisustvo mnogih dvono~aca. Ovo mesto obièno se koristilo za
osnovno obrazovanje vrlo mladih, po pravilu priglupih.
Kvat se jedva seæala te faze. Tada je bila potpuno prirodna, bez maainski
poveæanih sposobnosti. Slaba, meka, glupa. Nauèila je Istinu iz
Hronika, razume se. Sada joj se sve to èinilo beskorisnim. Izgubila je veru.
I tako se vratila ovamo. Meðu zadahe mladosti. Pod kacigom, povreðenih
èula.
I pred njenim oèima odvijala se ogromna prièa.
Znala je osnovne obrise, nauèila ih je ni ne razmialjajuæi o tome. Pred njom
su lebdele slike iz davnine. Za drevne viaenoace ~ivot je bio bezbri~no,
slatko skakutanje. Èak i mnogonoaci su u~ivali na raskoanim, lepljivim nitima.
Sunèali su se, opijeni pulpom.
Vremenom, rasa se raairila po matiènom svetu. Nauka i filozofija tih davnih
vremena bili su otupljeni od sveprisutne mlitavosti.
Noaci nisu uvek bili takvi. Najraniji crte~i prikazivali su divlje, davno
istrebljene ~ivotinje sa bode~ima u grlu, kako se straano otimaju, a zatim se
umiruju. Ma koliko lenji, drevni preci oèistili su svoj svet od takve gamadi.
Bez novih izazova, rasa je tavorila i u~ivala. Meðutim, njihova matièna zvezda
zaala je u unutraanje oblasti Galaktièkog Srediata. Maake su poèele da zalaze
u oblast no~aca. Postalo je jasno da one nameravaju neato ogromno.
Noaci su samo groznièavim razmno~avanjem uspevali da se bore protiv airenja
maaki.
O~iveo je nekadaanji duh. Potom su usledila nauèna otkriæa koja su dala smisao
svemu.
`ta ti je cilj? Faktotum je bio uvek budan, spreman da hrani Kvat bujicom
podataka, uèaurenih u hormonalne zvuke i filigranski rad.
#Ja... doala sam zbog Tukar'ramin...#
%7Å„elia li mo~da neki obrazovni oblik Hronike?
#Odlièno.#
Kvat je obuzelo æudljivo raspolo~enje. Um joj je poigravao na povraini suze
koja je svetlucala kao planeta, a povrainski napon ju je izazivao da se kli~e
po njenom ledenom sjaju. Pribrala se kad su pa~ljivo usklaðeni mirisi poèeli
da pevaju 'Uprezanje kolabirane zvezde'.
Uvod je davao kratak pregled uobièajenog znanja. Duboke vatre svakog sunca
moraju da zgasnu. Gotovo sagorele zvezde implodiraju, a njihova lomaèa je
blesak koji se vidi u èitavoj Galaksiji. Manje zvezde ostavljaju za sobom
jezgra od èistih neutrona. Poato i dalje rotiraju, a polarne kape izabacuju
èestice, one postaju svetiljke, postojano pulsirajuæi: galaktièki svetionici.
Koristan izvor energije.
Kada se obrtanje uspori, noaci mogu da im priðu. Ekipe sastruènika zatvaraju
izlaz èesticama, kanaliau energiju, uæutkavaju pulsar i pretvaraju
ga u neato korisno.
Ustanovili su da pulsari privlaèe i maake, ne samo zbog obilja energije nego i
radi d~inovskih nauènih eksperimenata. Svrha ogromnih radova koje one izvode
na polovima pulsara poato zatvore elektronsko-pozitronsku plazmu, ostala je
nepoznata.
Maake su stimulisale sunca da postanu supernove u èitavoj oblasti oko
Galaktièkog Srediata - oèito zato da bi dobile pulsare. Postavljanjem zamki za
maake kod obli~njih pulsara, noaci su po~njneli svoje prve vojne uspehe.
Bez ikakvog upozorenja, iz nje je stao da kulja u~asan strah. Kvat ga je po
Page 48
ABC Amber Palm Converter, http://www.processtext.com/abcpalm.html
prvi put upoznala gledajuæi slike ato su lebdele pred njom.
Nebula je svetlucala ne~no ru~ièastom bojom zvezda koje se raðaju. Neato bli~e
sijao je pulsar, nadgrobni kamen pobeðenog sunca.
Preko tankog sloja svetlosti lebdeo je oblak praaine, zaklanjajuæi lice nebule
- istinska slika smrti koja oèekuje sve noace, sva biæa, sve i svakog.
Nimfur'ton - prvo spr~ena a potom spaljena, sa mesom koje otpada, prvo smeðe
pa potom crno.
Nimfur'ton sada nije postojala, nestala je. Kvat je osetila tugu za svojom
sastruènikom, za duhom koji se tako lepo dopunjavao sa njenim u
Koanici. Ali ta tuga bila je samo zaklon za zver koja je vrebala u dubini, za
ono ato Kvat nije smela da prizna sebi sve do ovog èasa, kada je praaina
zamraèila ljupko svetlucanje nebule.
Praaina. Tama. Svepro~diruæa smrt.
Kvat je osetila jezu straha, ne za Nimfur'ton nego za sebe.
Potra~ila je Faktotuma.
Da? Tvoja uputstva nisu potpuna...
#Mani sad to. Hoæu opet Hronike. Prièaj mi o Uplitaèima.#
Uobièajene istorije bilo je u obilju. Kako je poèeo dugi rat sa maakama.
Kako je rasa uvidela izazov. Kako su najviai od svih no~aca, Prosvetljeni,
shvatili ata je predeo nauke podrazumevao: sveti kosmièki pogled.
Ali nisu se svi slo~ili. Jeretici nazvani Uplitaèi suprotstavili su se
Sintezi. Besnele su rasprave. Na kraju su sva neslaganja iaèezla, oslobodivai
time energiju rase. A onda, znajuæi istinu, rasa je nastavila da...
Kvat je otkliknula standardnu prièu.
Da?
#Uplitaèi - i njihova uèenja. To nije pomenuto.#
To obièno niko ne tra~i.
#Sada ja tra~im.#
Je li postojalo oklevanje? Pa, valjda...
Opet gomila istorije. Datumi, mesta, èinjenice - planete i eoni, sada svi
izbledeli. A onda, probijajuæi se napred, Kvat se iznenada naala usred
glediata Uplitaèa, citiranih po njihovim tekstovima.
Smrt pojedinca je èinjenica, tvrdili su oni, gruba i neizbe~na. Nije bilo
ponovnog roðenja ni za koje noace. U nauci nema skrivenih poruka.
Duboki, svilasti glas pevuaio je iz nekog drevnog budoara:
NA`A JE SUDBINA DA %7Å„IVIMO PO ZAKONIMA KOJI SU NAM OMOGUÆILI POSTOJANJE, ALI
SAMI PO SEBI NE NUDE NIKAKVU SVRHU NITI OBEÆANJE, PA NI TRIJUMF VRSTI KAO
TAKVOJ. SVEMIR NAM OSTAVLJA MESTO U SVOM SISTEMATSKOM POSTOJANJU, ALI NJEMU JE
STALO SAMO DO SAMOG SISTEMA, A NE DO NAS.
Kvat je jeknula ato vidi otvoreno izreèene takve stavove.
Ipak, osetila je kako na to odgovara strahom, narastajuæim oseæanjem
dobrodoalice. Do ovih zamisli i sama je doala. Sa~i~uæi trenutak Nimfur'tonine
smrti izvukao je na povrainu takve misli. Viae nikada neæe potonuti u dubinu.
Sluaala je dalje blagi, samouvereni glas koji je opisivao konaènu istinu:
ÈAK I OVAKAV NAÈIN IZNO`ENJA ISTINE NAVODI NA POGRE`AN PUT. SVET IZVAN
NAS ZAPRAVO JE NESPOSOBAN ZA OSEÆANJA. MI POSTOJIMO KAO SLUÈAJNI DOGAÐAJI U
SVETU KOJI SE ÈVRSTO DR%7Å„I SVOJIH ZAKONA, ALI BEZ IKAKVOG PLANA OSIM ÈVRSTOG
DELANJA DINAMIKE.
Kvat je ustuknula, kao da se jestiva nit naglo uvila i pretvorila u zmiju.
Eto, upravo ono èega se plaaila. Sada je to postalo èvrsto i nepokretno,
opipljiv deo istorije. I drugi noaci videli su isti taj ogromni, pohlepni
ambis. Svet je trulo, auplje mesto. Samo jedan dodir i sve æe se raspasti.
Srca su joj nepravilno udarala; oseæala je svako kako potiskuje teènost
razlièitim cevima. Zapljuskivali su je hormoni, dodajuæi mirise i ukuse suvom
drndanju istorije.
[ Pobierz całość w formacie PDF ]